Филмови који су визуелна посластица, али им недостаје одговарајућа, кохерентна прича
Прављење филма није лако. Све ствари морају бити добре да би филм успео. Очигледно, ово је тешко. Успешни филмови обично имају много ствари у исто време. Било да је то добра глумачка екипа, добра режија, невероватне приче и техничка изврсност. Међутим, исправљање већине ових аспеката може бити тешко. Неки филмови успевају да ураде управо то и зарађују велике новце на благајнама. Други се боре да било који од њих исправе и избледе у забораву као неуспеси. Затим постоје они који неке аспекте добијају савршеним, али су изневерени у другим одељењима. Авај, у суровом свету Холивуда, тако несавршени филмови не успевају. Наводимо 5 таквих филмова који су визуелне посластице али озбиљно недостају праве, кохерентне приче.
1. Суцкер Пунцх (2011)
Најбоља ствар у вези са овим филмом, како се често каже, јесте то што је директор фотографије филма успео да филм изгледа баш као Видео игре. У ствари, визуелни прикази су представљали врхунац технолошког достигнућа тог доба. Авај, ту почиње и завршава врхунац филма. О причи или сценарију филма нема много за похвалити. Радња филма промишља свет у коме се затвореници из менталне установе транспортују у други универзум и отелотворују животе сексуалне раднице, пилота борбеног авиона и самураја ратника. Продато је као тобоган забаве и авантуре. Међутим, прича је огромна глупост и чини веома досадним сатом. Јао!
2. Јупитер у успону (2015)
Овај филм се сматра најбољим визуелним ужитком редитеља Ваховског. Заиста је задивљујући и чини забаван сат…. визуелно, тј. Радња овог филма је лудо компликована и нема смисла. Пати због лоше приче и темпа. Ово квари забаву и хендикепе, што је иначе прелеп филм. Ипак, летелице у филму су прелепе за гледање и за све штреберке научне фантастике, овај филм вреди погледати само због невероватних визуелних приказа. Само немојте да бринете о причи и дијалозима.
3. Спеед Рацер (2008)
Брзински тркач је величанствен за гледање. Визуелни елементи су вероватно најбољи на овој листи и стварају невероватан изглед. Одликује се визуелношћу и естетиком. Све похвале за овај филм су усредсређене на то како филм изгледа невероватно. Авај, као што је случај са свим осталим уносима на листи, ту се завршава. Прича је одсутна и чини једнодимензионално искуство. Толико да је део визуелног, све остало суморно, од којих је најнижа прича. Јасно је да се могло много учинити да се овај филм искупи.
4. Аустралија (2009)
Овај филм има невероватне снимке аустралијског села. Заиста је лепо гледати. Међутим, овај филм је једнодимензионалан, све о стилу и садржају, без икакве кохерентне приче. Овај хендикеп је осудио филм на пропаст, а добио је ужасне критике и био је велики промашај године. Чини се да ова чињеница није била скривена од редитеља и глумачке екипе. Никол Кидман је позната по томе што је рекла да јој је било непријатно што је била део филма. Толико да је напустила Аустралију убрзо након премијере филма, како би избјегла читање критика дан послије.
5. Трансценденција
Овај филм је био редитељски деби и обећавао је много. На крају крајева, редитељ Валли Пфистер има невероватан и звездани животопис. Филм је, заправо, испунио своја очекивања, међутим, то је био случај само са визуелним елементима. Прича је била заиста ужасна и спора. Ово научно-фантастични филм имао је веома компликовану радњу и било је тешко гледати. Глумачка екипа је такође била подложна и додатно је повећала невоље овог филма. С обзиром да је једини искупљујући аспект филма визуелни приказ и лош у готово свим другим областима, овај филм је најбоље заборавити.
